Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad bude slučajno Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim se mora doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio…
U toku je Sajam knjiga i to je idealan povod da nam kažete kako doživljavate tu kulturnu manifestaciju danas ?
– Sajam knjiga je je demanti svega što se o sudbini knjige govori tokom godine. Tako je bilo i ove pa će tako biti i idućih godina.
Jednom prilikom ste izjavili „Starlete su prolazne, samo treba biti strpljiv“. Kako komentarišete činjenicu da danas ko ima novca može objaviti knjigu i kako gledate na fenomen da su starlete najčitanije među mladima ?
– Nikad u istoriji nije bilo lakše objaviti knjigu. I starlete ne mogu da odole pruženoj prilici. Za sudbinu knjige to gotovo da nema nikakvog značaja. Ma koliko ih bilo preživeće samo prave. I kokice i semenke su najpopularnije kod mladih ljudi.
Zašto se danas uglavnom podilazi ukusu publike i zašto je jedini cilj isplativost a ne edukacija ?
– Ima više razloga, a dovoljan je jedan. Politika hoće da bude sve i svja. Uzima sudbinu sveta u svoje ruke i kultura joj samo smeta.
Možete li da navedete imena pisaca za koje smatrate da su na dobrom putu ?
– Svi koji čitaju i pišu sa na dobrom putu. Vera u poeziju je važnija od poezije.
Dobitnik ste „Račanske povelje“, šta za Vas to priznanje znači ?
– Da od svih Račana koji su vekovima služili knjizi da spomenem dva podatka. U vodenici manastira Rača jedno vreme skrivano i sačuvano Miroislavljevo jevanđelje. I da je u Rači bio monah ( i radio kao vodeničar) Patrijarh Pavle.
Početkom godine dobili ste nagradu za celokupan doprinos srpskoj književnosti koji Vam je dodelio Institut „Ivo Andrić“, to je zaista veliko priznanje ali obavezujuće zar ne ?
– Andrić je nagrađen Andrićgradom, a Andrićgrad je nagradio mene nagradom „Ivo Andrić“. Treba li to kvariti komentarima.
Izjavili ste da ne razumete ljude koji ne vole Beograd, postali ste počasni građanin Subotice a ipak „kada dođete u bilo koji grad i ako je taj grad slučajno Valjevo“ da li se tu ipak najlepše osećate ?
– Valjevo je moj Jerusalim.A Jerusalim je jedini grad.Ostalo su mesta.
Rekli ste da je „velika poezija davno napisana i da više ne mora da se piše?“ Da li to mislite i dalje ?
– Ali to ne znači da ta dela ne moraju da se čitaju i tumače.A ona će se pobrinuti o svemu ostalome.
Možete li da preporučite mladim čitaocima neko delo vredno pažnje ?
– Aktuelan je Bob Dilan. A potom valjevci po naraštajima: Pajić, Radovan Beli Marković, Slaven Radovanović i za njima silna vojska koju okuplja časopis „Brankovina“
Kuda ide srpska književnost danas ?
– U raznim pravcima. A naše je da se držimo Valjeva!
Pripremila: Snežana Šestović Shelle
0 Reviews: